Znam da je malo duze i da se poklapa sa epizodom, ali zapravo sam zelela da ovaj dogadjaj ubacim u epizodu.
Obecavam, sledeci chap ce biti mnogo bolji
a i skoro cu prestati da se pridrzavam serije
XI CHAPPY
“Tamna osoba?” Upitao sam zbunjen delimicno.
“Zla, losa, tamna, svejedno kako god da zoves.”
Ali Stefan nije zao. Ne razumem...“Da li si sigurna?”
“Naravno, zasto?”
“A kako onda da se pecat podebljao kada sam te ja dodirnuo?"
“Nije vreme za taj odgovor.” Moram da razgovaram sa Stefanom...
“Sacekaj.” Uzeo sam telefon i okrenuo Stefanov broj.
Elena P.O.V.
Damon Pevrnula sam ocima.
Ignore Nakon onoga sto je uradio mojoj sestri, on se usudjuje da zove? Krenula sam gore kada je pokucao na vrata. Otvorila sam uleteo je Damon.
“Ignorises me.”
“Posle 6 propustenih poziva? Izvini, crkla mi je baterija.” Rekoh prekrstivsi ruke.
“Da li je Stefan ovde?” Upitao je pomalo zacudjen.
“Ne. Zasto? Nesto nije u redu?” Spustila sam ruke zabrinuto ga pogledavsi.
“Otisao je u sumu, ne mogu da ga dobijem na telefon. Predpostavio sam da se zaglavio sa tobom...” Uzela sam telefon i pozvala ga.
“Prebacuje me da ostavim poruku, gde bi mogao da bude?” Pogledao je u mene, tacnije vise je gledao kroz mene. Zenice su mu se rasirile, kad se predpostavljam setio gde.
“Nece ti se dopasti ono sto mislim.”
~~~Ispred kuce od Pearl~~~
"Pearl! Otvori vrata, kunem ti se Bogom raznecu ih i otkinucu ti glavu.” Lupao sam na vrata.
“Pearl nije kod kuce.” Tih glas mi je odgovorio, Federick je stajao tacno ispred mene. Suzio sam oci gledajuci ga... Stefan, nisu ga valjda ubili? Iskoracio je napred provirivsi kroz vrata. “Mmmm prelep dan, nema nijednog Suncevog zraka.” Napolju je bio pljusak, mada nisam obracao paznju na vreme.
“Gde je moj brat?” Upitao sam gledajuci ga pravo u oci.
“Billy.” Federick je rekao otvorivsi vrata sirom. Iza u hodniku pojavila su se dva vampira koja su drzala Stefana za ruke. Bio je izmrcvaren, proboden drvenim koocem, sto je bilo izuzetno bolno i za mene, a kamoli za njega koji se hrani zivotinjskom krvlju.
“Mrtav si.” Zarezao sam krenuvsi na njega, ali me je neka sila zaustavila. Besno sam pogledao na vrata koja su me sprecavala da udjem u kuci i otkinem im glavu.
“Oh, zao mi je.. Nisi pozvan. Gospodjice Gibbons.” Zena pojavila se preda mnom praznog pogleda gledajuci. Svi otkriveni delovi njenog tela biji su prekriveni ujedima. “Nikad ne pozovite ovog loseg coveka unutra.”
“Nikada ga necu pozvati unutra.” Potvrdila je pogledavsi u mene, a zatim je otisla. Sada je nestala svaka nada da bih mogao sam da udjem unutra, mogao sam samo da posmatram kako mi muce mladjeg brata.
“145 godina zarobljen gladujuci. Sve zbog Katharinine zaludjenosti tebom i tvojim bratom.” Stegnuo sam vilicu gledajuci ga. Mogao bih u ovom trenu da mu otkinem glavu, samo da je pola metra ispred stajao. “Prve dve nedelje, svaki tvoj nerv vristi goreci.” Napravio je pauzu osmehnuvsi se. “Bol koji moze da natera osobu da poludi, mislio sam da bi tvoj brat zeleo to da iskusi, pre nego sto ga ubijem. Billy.” Jedan od vampira izvadio je kolac i zabio Stefanu u stomak. “Imaj lep dan.”
“Aaaaah.” Pao je na kolena od bolova. Krenuo sam jos jednom napred bespomocno pokusavajuci da probijem silu koja me je zaustavljala. Neuspesno, Federick se nasmejao i zatvorio vrata...
Elena P.O.V.
Cekala sam u kolima, kada sam videla crnu siluetu kako se brzo priblizava, izletela sam iz auta. Bio je odvratan pljusak ali iako sam od gustine pljuska mogla jako slabo da razaznam njegov izraz lica, videla sam da nije sa Stefanom.
“Sta se desava? Gde je on?”
“Imaju ga.. Ne mogu da udjem...”
“Zasto ne?” Srce mi je lupalo 300 na sat, vise nisam cula ni kisu, samo sam na njega mislila.
“Zato sto je zena cija je kuca, kompelovana da me ne pusti unutra.” Jedina misao bila je...
“Idem ja unutra.” Krenula sam, ali me je zaustavio.
“Ne ides unutra Elena.” Rekao je ozbiljno.
“Idem.” Pokusala sam da se otrgnem, ali njegov stisak je bio previse jak.
“Ne ides.” Pogledao me je tuzno.
“Zasto ovo rade? Sta zele od njega?” U ocima mogla sam da vidim da zeli da ga zastiti.
“Osvetu... Zele osvetu.” Mozda u njemu ipak ima icega ljudskog, ali Stefana ce ubiti!
“Moramo da uradimo nesto, ne smemo da ga ostavimo...” Rekla sam ne znajuci sta da uradim vise.
“Znam, znam.. Elena znam,...”
~~~U skoli~~~
Alaric P.O.V.
“Izgledas.. Zivo.” Damon je rekao pojavivsi se ispred mene u praznom skolskom hodniku.
“Ne mozes me povrediti.” Rekao sam gledajuci ga pravo u oci, u ruci stezuci prsten.
“Oh, mogu..” Osmehnuo se, a onda se iza njega pojavila Elena.
“Gospodonie Saltzman potrebi ste nam... Stefan je u kuci, Damon je vampir ne moze da udje, ja bih isla...”
“Ali mogu je ubiti, tebe u drugu ruku...”
“Stefan mi je rekao o prstenu.” Pogledala je u moju ruku.
"Sta je rekao o prstenu?" Upitao sam radoznalo.
“Da vidimo. Probao si da me ubijes, branio sam se, ti si umro, a po mom bratu prsten te je vratio u zivot. Jesam ista izostavio?”
“Da, deo kad te ja ubijam ponovo, ali ovog puta ne promasim.”
“Gospodine Saltzman, Stefan je u pitanju.” Spustio sam pogled.
“Zao mi je Elena, nije moja stvar.” Damon je prisao.
“Steta, jer zena koja je zaduzena za svu ovu guzvu moze da ti pomogne da nadjes zenu.”
“Lazes.” Rekao sam gledajuci ga u oci. Nije sklonio pogled, prisao mi je.
“Lazem li? Zasto sam ne pitas?” Nakrivio je blago glavu. “Kukavice! Idemo Elena.” Okrenuli su ledja, Elena ga je slusala.
Isobel... Ako moze da mi pomogne da je nadjem...
“U redu.” Tiho sam rekao. “Cekajte, idem.” Ponovio sam glasno, zaustavili su se. Damon mi je izneo svoj plan o provali unutra, doneo sam oruzje koje imam za borbu protiv vampira.
“Danju profesor, nocu lovac na vampire.” Rekao je Damon gledajuci u moju smrtnu kolekciju.
“Na tome moram tebi da zahvalim.” Rekao sam, potom objasnivsi sta gde stoji.
~~~Suma, u blizini kuce od Pearl~~~
Damon P.O.V.
Nalazili smo se na sred sume u blizini kuce od Pearl, pored mene su bili Alaric i Ramona, dok je Elena cekala u kolima.
“Sta se desava Damone?” Upitala je Ramona. Poveo sam je u stranu, tako da je ostali ne vide.
“Sve ce biti u redu, moramo da spasimo Stefana. Da pobijemo ostale vampire.” Shvatila je sta sledi, otvorila je sirom oci blago odmahnuvsi glavom, dok su joj oci posvetljivale.
“Ne.. Ne, molim te, ne...” Bezglasno je govorila pomerajuci usne. Mogla je da se buni, ali je stajala i dalje tu. Stavio sam joj ruke na obraze gledajuci je u oci, pustila je suzu.
“Samo se potrudi da ovo traje sto krace.” Rekao sam zarivsi zube u njen vrat. Njena krv je delovala cudno na mene, bila je primamljivija i cinila me je jacom nego krv obicnog coveka, a to je ono sto mi je trebalo. Nije vristala, nije se otimala, samo je stezala zube trpeci bol. Pomerio sam se uzevsi vazduh. Dok nisam uzeo vazduh nisam shvatio koliko sam krvi uzeo zapravo. Mada srce joj je i dalje kucalo normalno. Spustio sam je dole podignuvsi joj majcu i otkrivsi tetovazu. Dodirnuo sam tetovazu, lanci su se opet zapetljali. Ugrizao sam svoju ruku. Krv je do sad vec doprla u sve delove mog organizma. Gledao sam crvenu mrlju na mojoj ruci.
Da li je ovo dovoljan razlog? Upitao sam sebe.
Tvoj brat je u pitanju. Drugi deo mene je zarezao, bio je to onaj deo mene koji je oduvek brinuo za Stefana cak i kada to nije zasluzio. Pomerio sam joj majcu sa tog dela ledja skroz i drzao je da se ne bi umrljala krvlju, a onda pustio krv da kaplje na tetovazu. Lanci na koje je krv kapnula pocrveneli su, nije dugo proslo kada su svi lanci bili crveni. Ali lanac nije pucao.
Zasto? Ujeo sam je i krv nadljudskog stvorenja, pomesana sa njenom dotakla je tetovazu. Spustio sam ruku na njena ledja dotaknuvsi tetovazu. Grmljavina je protresla sumu i blesak munje prolamao se kroz krupne kapi kise oko mene, zaslepevsi me. Pogledao sam u tetovazu...
Lanac je pukao.
Message [Page 3 of 7]
