Love of the Predator

Sutra =DDDDDDDDDDD

Wooohoo, super.

Nisam imala komp, evo ga novi chapp =)
Sledeci chap ce biti pun uspomena xD

XVII CHAPPY

Definitivno poslednje sto sam ocekivao bio je samar! Zanesenost iz njenih ociju brzo je nestala i zamenila je nadurenost. Nadula je obraze poput malog deteta i napucila usne. Protrljao sam obraz gledajuci u nju sa nevericom.
“Stvarno se vidi da si Elenina sestra. I ona kao i ti voli da lupa samara. Onaj je bio zbog tebe, cemu ovaj?” Rekoh setivi se samara na dan upoznavanja Ramone.
“Nemoj to da radis vise… U redu?” Rekla je opet se nadurivsi.
“Sta to da ne radim?” Upitao sam, okrenula mi je ledja, kako ne bih video njen izraz lica. “Je li?”
“Pa tu hipnotisucu stvar…” Obisao sam je. Nije mislila na kompelovanje, jer ne mogu da je kompelujem. Spustila je pogled malo, podigao sam joj glavu, podignuvsi obrvu. “Priznajem, mozda malo imas razloga da budes egoista, ali ne toliko!” Rekla je opet pustivsi pogled. Poceo sam da se smejem, izgledala je tako naivno detinjasto, tako nadurena. Jednostavno bilo mi je smesno, opet ta pomisao da ona moze nekome da oduzme zivot. “Ja… Moram da idem.” Promrmljala je i krenula da izadje.
“Dobro… Nemoj da ubijas usput, ljudi lose uticu na tebe!” Dobacio sam dok je izlazila frktavsi. Mozda postoji mogucnost da ona ostane u zivotu… Mozda ovo i uspe…


Samo sto sam zavrsio sa citanjem Stefanovog dnevnika kada sam cuo da se vrata zatvaraju. Moram da poradim na njegovoj krvozednosti i prirodnim nagonima. Pocinje da me zabrinjava… Pored Ramoninog mirisa tu je bio i jos jedan nepoznati. Sisao sam ljudskom brzinom i u boravku video Ramonu sa nekim klincem.

Ramona P.O.V.
Damon je usao u sobu dok sam sa Ruom sedela u dnevnom boravku zezajuci se. Priao je I podigavsi obrvu upitno me pogledao.
“Damone, ovo je Ru, moj drug iz skole. Ru ovo je Damon.” Rekla sam, Ru se osmehnuo u znak pozdrava i ustao pruzivsi mu ruku. Medjutim Damon je samo klimnuo glavom prema njemu pa me je opet pogledao.
“Dovodis mi ljudsko stvorenje u kucu?” Upitao je tiho prostrelivsi me pogledom.
“Njega neces ubiti. On mi znaci.” Rekla sam isto tiho da Ru ne moze da nas cuje. Damon je bio iznenadjen na tren, ali je onda napravio podrugljiv izraz lica.
“Klinac?” Znala sam sta hoce da kaze, ali jutros sam umalo izgubila kontrolu, jednostavno ume da zavrti mozak osobi. I moram da skrenem misli, maker Ruom obicnim covekom.”Bar ga ne mozes pojesti.” Zakljucio je.
“Da li smetam?” Upitao je Ru koji iako nije mogao da cuje nas razgovor, mogao je da vidi nase izraze lica. Damon se osmehnuo u stilu Dobro-si-shvatio-sta-cekas? Odlazi! Medjutim ja sam ga uhvatila za ruku.
“Moj cimer nema drustveni zivot pa ne prihvata bas najbolje moje drustvo, ne brini. Idemo gore.”

Damon P.O.V.
Cimer? Nema drustveni zivot? Prevrnula je ocima i povukla ga sa sobom prema biblioteci, pratio sam ih. “Malo privatnosti, molim?” Rekla je zaustavivsi se. Sa vampirom u kuci tesko… Ipak okrenuo sam se i otisao u dnevni boravak po krv. Prisustvo coveka me je nateralo da malo ozednim. Ipak jedan deo mene nije mogao da odoli, da cuje sta picaju. Pricali su o glupostima, nista interesantno… Smejali su se i salili nekim glupim salama, cak je on pokusavao i da joj se priblizi nekim tinejdzerskim glupavim forama. Sipao sam sebi jos jedan viski i dalje slusajuci, njegov telefon je poceo da zvoni, morao je da ide, sacekao sam da ga Ramona isprati,potom sam dosao do nje. “Nije lepo od tebe.”
“Zasto Rami? Znas ti i ja smo se stvarno zblizili Rami! Rami pa mogli bi da se nalazimo cesce… Ali Rami!” Imitirao sam ga, ona je prisla i ‘udarila’ me pesnicom u rame. Nasmejao sam se, dok je ona podigla nos.
“Ne ljubomorisi.”
“Zasto bih ljubomorisao na balavca koji cak ni ne zna da-“ Prekinula me je.
“Ru je izuzetno dobar. Molila bih te da ga ostavi u zivotu.”
“[i]Molila bih te da ga ostavis u zivotu.[i] Oh, kako romanticno.” Napravio sam dramaticnu pauzu. “Ali ne… Ja to nikada necu shvatiti… Jer ja sam tvoj cimer bez drustvenog zivota.” Zastao sam na tren razmisljajuci. “Sta fali mom drustvenom zivotu?” Okrenuvsi se ka meni sa nevericom u ocima.
“Samo ta sitnica da bar neko prezivi. Inace je super.”
“Ne zavrse svi mrtvi.” Branio sam se. “Evo Elena je ziva!”
“Zbog Stefana.”
“Caroline, Matt, Jenna, Alaric, Jeremy… Lista nema kraja!”
“Zapravo tu joj je kraj.”
“Pa dobro, mozda nalazim malo uzbudjenje u krvi. Pobogu vampir sam!”
“I ja sam Morpheus pa ne koljem vampire okolo.”
“Ja bar ne zavlacim klince okolo.” Otvorila je blago usta, potom ih je zatvorila brzo.
“Zaboravi, necu da se svadjam.”
“Ja se ne svadjam, ja samo iznosim svoje misljenje.”
“Svadjas se sa vek mladjom osobom!”
“To je tvoja sramota sto ne potujes starije.” Nadula je obraze zacrvenevsi se, a potom je amo izdahnula ogromnu kolicinu vazduha.
“Imamo nedelju dana, mogao bi da mi pomognes oko kontrole.”
“Menjas temu! Aha! Moja pobeda.” Podigao sam obrve likujuci nad njenom predajom.
“Takvo si dete!” Rekla je posmatrajuci me sa osmehom.
“Nisam, samo sam u pravu.”
“Izgleda da je Kat bila u pravu sto se tebe tice.”
“Katherine?” Uozbiljio sam se posmatravsi je, osmeh sa njenog lica je nestao, bila je snuzdena i tuzna.
“Mozda je ipak vreme da ti kazem...” Povukla me je do sebe i sela na dvosed.

Nijeee feeer. Prekinula si kad je najbolje.
Predobro pises. Svaka cast!
Brze sa nastavkom.

Mora neko da prekine xD U sledecem chappy ce biti njenih secanja =DDDD

Falaaaa, puno puno =DDDDDDD

Evo svecano se zaklinjem da ubrzavam xD evo vec sad pisem sledeci nastavak =) ako me ne maknu sa kompa bice gotov da ga utra objavim posle skole =)

Nema na ceeemuu.
Uiii, tmrw. nya, nya.. can't wait.

Idem posle podne u sk, tako da tamo predvece =)

Super, taman necu biti kuci preko dana verovatno. ^-^

XVIII CHAPPY

Ramona P.O.V.
Seo je pored mene. Izgleda da je ipak vreme da otvorim karte. Nema potrebe za skrivanjem cinjenica… Ne tako vaznih.
“Mozda je vreme da mi kazes sta?” Upitao je naslonivsi laktove na kolena i priblizivsi mi se.
“Pa taj mali deo moje proslosti koji ce ti… Pa biti poprilicno vazan verujem.” Rekla sam. “Dakle sam pocetak. Uh huh… Jos sam covek, idem u skolu sve je normalno. Stalno sam sa Lavadom i Ruom…”
“Onaj mali klinac Ru?”
“Taj klinac je 3 godine stariji od mene.” Rekla sam u odbranu primetivsi iznenadjenje na njegovom licu. Nastavila sam pricu. “Nisam imala pojma da vampiri postoje, a kamoli morpheusi. Mada moj otac me je stalno terao da treniram, da budem u kondiciji. Ucio me da se borim. Bukvalno sam trenirala koliko je moje telo bilo u mogucnosti. Najvise treninga zavrsavalo se time da se srusim dole. Satima sam trcala, udarala, stajala na suncu vezbajuci. Sunce, kisa, sneg… Nista nije bilo vazno, svaki vikend/odmor isli bi na vukendicu gde bih jos vise trenirala. Ponekad dok vezbam primetila bih moju majku kako posmatra sa prozora, nekad bi mi se ucinilo i da vidim suze na njenom licu, naravno da nisam shvatala zasto. Jedino to mi je tada bilo na umu jeste da dam sve od sebe. I bila sam spremna, da se borim sve do iznemoglosti, da bih na kraju treninga videla ocev ozaren izraz lica. Ponosio se mnome.” Prisecala sam se vikendice zabacene u gustu dzunglu. Zidovi su bili oblozeni tamnim drvecem i raznim biljkama, tako da je bilo skoro neprepoznatljivo prepoznati da je tu kuca. Jedino ako bi se pomatralo malo bolje, videli bi se gore prozori, a najcesce i moja majka kako me posmatra. Gledala bi mene na toj maloj praznini kako vezbam, delimicno opijena raznim mirisima prirode. U blizini se nalazila reka, cista planinska, sto je doprinosilo vlazi u vazduhu, a i tome da mnoge divlje zivotinje dolaze da piju vodu tu. Takodje osecali su se i konji, jer iza nase vikendice, nalazila se mala stala, u kojoj se nalazilo dovoljno mesta za tri konja, posto smo uvek na konjima dolazili. Moj konj se zvao Ras, plava griva i rep bili su pravi kontrast njegovoj crnoj sjajnoj dlaci. Njegovi misici bili su apsolutno ocrtani i volela sam da posmatram njihove pokrete kada bi trcali. Onda kada se umorilo, stali bi negde i posmatrala bih njegove misice kako drhte. Pored njega nalazila se Etta, jedina zenka koju smo imali. Ona je nekako bila olicenje moje majke, nije bila konj koji je koriscen za treniranje. Crno beli konj bi uvek lagano isao posmatrajuci ostalu dvojicu kako se muce i trkaju. Poput moje majke ona je bila smirena i cini mi se najvernija, kada bi stali negde, uvek bi stajala pored. I treci konj, kojeg su svi gledali sa strahopostovanjem bio je tatin konj – Faris. Ogroman crni konj navikao na nemoguce zahteve moga oca, imao je duplo vise misica od mog konja, ponosni galop i drzanje kraljevskog konja. Zelela sam takvog oduvek, ali tata bi uvek rekao da ne smem, da ne mogu.. Da ga jos uvek ne zasluzujem. Trgnula sam se i pogledala u Damona koji me je jos uvek gledao ocekujuci. “Jednom dok sam bila sa Rasom, mojim konjem, na trcanju zavrsili smo pre vremena i stigla sam kuci. Odlucila sam da jos malo odmorimo napolju pre nego sto ga vratimo i tada sam cula roditelje kako se svadjaju.
‘Ne mozes to da napravis od nje!’ Bio je to glas moje majke, moleciv i bespomocan.
‘Ona ce biti Morpheus svidelo se tebi to ili ne, Anana! Ne pokusavaj nista, pogorsaces! Jedno dete mi je postal vampir. Ne planiram da i drugo zrtvujem!’ Glas mog oca bio je odlucan i jasno je govorio da ne postoji drugog izbora. Nedugo potom naisli su, otac je bio iznenadjen time sto me vidi tu, ali nije komentarisao, otisao je gore. Majka me je pozvala tiho.
‘Dodji. Idem po Ettu, pa cemo malo da trcimo.’
‘Ali mama! Faris je mrtav umoran.’ Medjutim samo mi je okrenula ledja i otila po Ettu. Uzjahala sam Rasa, odjahavsi iza stale da sacekam mamu. Galpirale smo nekoliko kilometara, a onda smo sele. Prisla mi je i rekla za morpheuse, kakva su bica i kakve su sve propasti cinili, a potom mi je rekla da odem kod Katherine, ona ce mi pomoci oko morpheusa. Objasnila mi je gde se ona nalazi i rekla da ce mi sve spremiti i cim se vratimo kuci da pobegnem kod nje. Ali takodje mi je rekla da nista ne spominjem ocu. Posle toga nisam gledala isto na oca. Naravno da je primetio, mogao je da oseti moja osecanja. Osetio je strah, osetio je grceve i primetio je da se vise ne trudim toliko, nego da jedva cekam da zavrsim sa treningom, kom sam se ranije radovala. U ponedeljak smo otisli kuci, pozdravila sam se sa Ruom i Lavadom. Pokupila sam svoje stvari i na Rasu krenula ka jugu. Tamo sam trebala da se nadjem sa Katherine. Na putu do tamo susrela me je devojka kovrzdave kose i kestenjastih ociju. Bila je srecna sto me vidi, a ja sam samo zelela odgovore. Ona mi je objasnila sve o tome kako cu na kraju ipak postati morpheus, ali kako cu biti dobar moroheus ako budem dobro trenirala. Ni njeni treninzi se nisu razlikovali od ocevih, bila je iznenadjena mojim sposobnostima. Bila sam oko godinu dana kod nje, kada-”
“Tvoja majka te je poslala pravo u ruke vampiru?” Damon je upitao skupivsi oci, pokusavajuci da shvati.
“Ona nije znala sta je Katarina, kao sto ni ja nisam znala.”
“Znas njeno pravo ime? Kako?”
“Moja majka je ocajno trazila nacin da spreci to da postanem morpheus. Kath je to nekako saznala i pozvala je. U svakom slucaju proslo je skoro godinu dana kada sam je uhvatila kako pije krv jednom momku. Tada mi je rekla da je vampire. Zivele smo same i valjda je imala potrebu nekome da kaze, ili da se dokaze… Jos uvek nisam sigurna zasto, ali mi je govorila sve to je znala, sve svoje price, stvari… Pricala mi je i o vama. Bili te joj igrica Damone.” Mogla sam da primetim kako mu se lice na tren zgrcilo. “Potom bi me kompelovala... Slozila sam se sa tim, ona me je uveravala da ce me bas zato sto je vampir druzati pod kontrolom. Jedno vece dok sam vezbala prisla mi je sa ledja i ujela me. Bilo je bolno, sva cula su prosto gorela. Tada sam osetila potrebu da ubijem, da pijem njenu krv. Znala je da nije moj krotitelj i da se necu preobraziti, ali zelela je polako privikavam na osecaj. Tada nisam bila svoja, napala sam je, branila se, ali znale smo obe da sam jaca. Borila sam se protiv nje i protiv sebe, znala sam da ne smem da je ubijem.
‘Ubijes li me postaces ono sto je otac zeleo. Monstrum.’ Tada sam se zaustavila u gnevu. Pomen mog oca podsetio me je za sta se borim.
‘Sta ti uopste znas o njemu? Sta ti uopste znas?’ Znala sam da sve zna.
Znas da je pobio toliko vampire zbog svoje cerke… Znas da je nju hteo da ubije. Njegova najveca zelja bila bi da je ti ubijes… Znas moje prezime? Znas ko sam ja? Katarina Petrova.’ Tada sam shvatila da moram sto pre da pobegnem odatle.
‘Nemoguce.’ Prokrljala sam u tom trenu, ukocivsi se. Prisla mi je sa njenim arogantnim osmehom.
‘U cemu je problem Ramona Angelus Ohanzee Petrova? Ne mozes da ubijes sestru-vampira?’
-----------------------------------------------------------------
Rase konja: =3
Ras - Rocky Mountain Horse
Etta - Gypsy Vanner Horse
Faris - Friesian

Pa da li vam se svidja? xD

*_*

:O

Wooow! Dakle Kath je Ramonina sestra. Sve vise mi se svidja. <3
Awww horses <3 omiljene zivotinje. ^-^

=DDDDDDDDDDDD

Fala ti! <3 sto citas i kometarises i sto ti se svidja =333333333 nemas poma koliko mi znaci vaki komentar koji dobijem =DDD

I meni su konji omiljeni xD

Nema na cemu stvarno. Samo sam iskrena.
Znam koliko ti znaci, jer znam kako je i meni. ^-^

Javvvv =33333

Znam xD a cak i vise kritike nego komentari, da bih mogla da usavrsim... =D

Wau,ovo je neočekivano.
Obozavam Katarinu,zanimljivo je što je Ramonina sestra,poor Damon.
Nemam kritiku da ti uputim,savršeni opisi,mašte imaš napretak kako vidim.

Fala fala falaaa =DDDDDDDDDDDDDD Danas/sutra postavljam novi chapp =DDDDD

Ajde, ajde!! Pozuri :DDD

Postavicu najverovatnije za vikend, ne stizem da izdvojim ni 5 min sklopljeno za kompom =((((

Kadaa? :DD

E sad cu da ga napisem =) Najverovatnije cu ga odmah postaviti. =)))

Oki. ^-^
Cekam.

Nisam stigla ranije.. =) Evo ga novi chapp, pa?

XIX CHAPPY

“Katherine je tvoja sestra!?” Damon je ustao zarezavsi, sigurna sam da ni on nije bio siguran sta bi trebalo da oseca. Posle svega sta im je ucinila...
“Damone… Smiri se.” Rekla sam polako, medjutim on se za manje od sekunde stvorio pored mene pritiskajuci mi grlo i rezavsi.
“Da li te je ona poslala? Da li si i ti dosla kao i onda ovde da se poigravas. Koju igru sada igra?”
“Pusti me da zavrsim!” Rekla sam kroz zube, oboje smo bili svesni da on moze da me ubije. Ali smo oboje bili svesni da on misli da me je Kat poslala… I da zeli da zna zasto. Malo se odmaknuo, ali su mu ruke i dalje bile na mom vratu.
“Da lazes? Isto kao sto i ona laze? Prevrtljive igre ko-”
“U redu je, Damone. Ne teram te da mi verujes. Pusti me da zavrsim.” Videla sam da se necka, ali onda je popustio i stao naspram mene. “Tada sam shvatila da moj otac hoce da je ubijem, a ona je znala da se ja protivim tome da budem cudoviste i da je necu ubiti. U pravu si sto sumnjas, uvek je igrala igre. Tada sam joj ipak zapretila da cu je ubiti jer znam da me to nece pretvoriti u morpheusa. Rekla mi je da si ti moj krotitelj i-”
“I poslala te kod mene da te preobrazim. Naravno… Trebalo je da posumnjam prvi put kada si je spomenula.”
“Nije… Tada sam polomila sto u blizini i drvene kooce joj zabola u razlicite delove tela. Ruke, noge, stomak…” Secala sam se njenog krkljanja i rezanja, dok se previjala u bolovima. “Shvatila sam da igra igru i da je nameravala da me uzme pod svoje. Pobegla sam, oko godinu dana sam pokusavala da bezim. Od nje, od oca… Onda sam cula za tebe, da se nalazis ovde.”
“Dakle prica o tome da si dosla zbog Stefanovog nacina ishrane…”
“Je potpuno lazna.” Prekrstio je ruke i dalje me gledajuci. “Znam da mi ne verujes i necu te terati. Ali moras da shvatis da samo zato sto sam joj sestra ne znaci da sam kao ona.”
“Mozda jeste bilo davno, ali secam se svakog njenog pokreta, njene reci, njenog uzdaha. Secam se koliko je uverljivo bilo. Koliko je andjeoski ona izgledala… Nikada ne bih pomislio da takvu igru igra.”
“Ne igram nikakvu igru, Damone.”
“To ja ne mogu da znam, nikako. Medjutim, ostavicu te u zivotu.”
“Hvala ti. Videces da nemam nikakve veze sa njom vise.”
“Samo da bih dokazao Stefanu da sam u pravu. Ukoliko pokusas nesto, ili vidim da imas veze sa Katherine…” Osmehnuo se presavsi prstom preko vrata, gestikuliravsi moju smrt.
“Ne brini. Ja sam sigurna, vise trebas da brines zbog brata.” Precuo me je.
“Jos nesto… Znas li nesto o Elena/Kath vezi?”
“Nemam pojma.” Slagala sam. Suzio je oci kao da pokusava da me procita.

Damon P.O.V.
“Dobro.” Rekao sam posmatravsi svaku crtu lica, ocekujuci izdajnicki pokret. Ali nista od toga, gledala je sirom otvorenih ociju, poput deteta. Sestra od Katherine, ta informacija udarila me je kao grom iz vedra neba. Ona je vec rekla da je bila kod Katherine, ali ovo nisam ocekivao. Posmatrao sam je pokusavajuci da nadjem slicnosti sa Katherine. Obe su imale istu kestenjastu boju ociju, samo kod Ramone boja je varirala u zavisnosti od rapolozenja, ali najcesce bile bi kestenjaste. Tople, za razliku od ociju Katherine. Takodje i Ramona je imala taj osmeh koji te tera da je slusas, da joj se povinujes. Obe su izgledale kao andjeli… A obe su demoni, prava ironija.
“Nemoj da unistis prijateljstvo koje imamo, zbog gluposti na koju ne mogu da uticem.”
“Prjateljstvo?” Upitao sam. Zar se ovo tako zove?
“Pa, jos me nisi ubio. I spreman si da me ostavis u zivotu iako po tvom misljenju rizikujes.”
“Samo da bih dokazao da sam u pravu. Ne iskusavaj moje odluke Angelus.” Tuzno me je pogledala.
“Ja sam Ramona. Ista ona koju si pretvorio u mopheusa protiv njene volje.” Jeste bila ponekad agresivna, ali nija bila zla, to je nesto sto ne moze da se odglumi.
“Bilo bi bolje da odes sada.” Rekao sam, jer trebalo mi je vreme da razmislim.

~~~Ispred skole~~~

Ramona P.O.V.
Otisla sam do skole nadajuci se, da cu uz malo srece naici na Rua, ili nekog iz odeljenja. Stajala sam ispod drveta kada sam videla Elenu kako prica sa Caroline. Zar ona nije sa Stefanom? Caroline me je videla i pozdravila, promrmljavsi kako mora da ide. Prisla sam joj.
“Zar nisi sa Stefanom?” Razvukla je svoj poznati osmeh na lice i podigla svoju levu obrvu, neznatno spustivsi bradu prema svom desnom ramenu. Tada sam prepoznala miris, koji sam se nadala da skoro necu osetiti.

Da li je moguce da je to Kath??
Aaa, stvarno je sve bolje i bolje i sve vise mi se svidja.
Imas strava ideje. ^-^ <3

Sve je moguce =DDD
Fala ti puno =DDDD
Fala fala fala opet <333

Sama znas koliko znaci svaki komentar(bio pozitivan, bio negativan) =D

Bas to, znam. i nema na cemu <3

I 20 chappy, nadam se da vam se svidja =3 i da niste ocekivali
Inace sledeci chap ce biti najverovatnije za vikend, jer me pretrpavaju kontrolnima, ako stignem mozda ranije al ne garantujem.
Malo je duze, al nadams e da vredi citati ))

XX CHAPPY

“Sta je bilo sestrice?” Upitala je napucivsi usta, glumeci zbunjenost. “Vidim pored Damona ti nije tesko palo da postanes monstrum.” Kruzila je oko mene, okretala sam se za njom.
“Sta trazis ovde, sada?” Upitala sam ostro.
“Vrlo nepristojno od tebe, da se tako ponasas prema sestri koja je dosla po pomoc.”
“Katarina, odlazi pre nego sto te neko zatekne ovde.” Prorezala sam.
“Oh, bojis se da me Stefan i Damon ne vide?” Stala je ispred mene, smeskajuci se arogantno. “Stefan je sa svojom novom mezimicom pobegao od tebe. A Damon nije u blizini.” Prevrnula sam ocima.
“Idemo odavde, ne zelim da nas zatekne neko ko zna Elenu.”
“Ne brini za plavusu, kompelovala sam je.” Rekla je dok smo isle ka parku. “Zna dosta o Eleni…”
“Ne mozes stalno da ides okolo i kompelujes ljude.” Rekla sam zastavsi, bila je malo visa od mene, ali opet nije bila mocnija. “Sta te sada muci?” Upitala sam.
“Tako se ponosim tobom.” Rekla je osmehnuvsi se. “Reci mi, kako uspevas da trpis Elenu okolo?”
“Nisam zainteresovana za Stefana.” Odvratila sam.
“Ali za Damona jesi, zar ne?” Upitala je izazivajuci.
“Nisam ni za njega. Znas zasto sam ovde Kat. Nisi dosla u dobro vreme.”
“Dosla sam da posetim sestricu.” Rekla je. “Ne znam kako mislis da uspemo, ako padnes na jednog od brace.”
“Rekla sam ti da nisam zainteresovana ni za jednog od njih!” Prorezala sam, onjusila je vazduh.
“Ru? Nemoj reci da je jos uvek okolo? Prati te kao pravi veran stenac.” Bilo mi je potrebno manje od delica sekunde da se nadjem iza nje, sa zubima na njegovom vratu. “Neces me ujesti Angie, znas da ne mozes.” Znala sam to, ali ipak sam rezala. Gurnula sam je od sebe. “Na stranu dzukca da stavimo, gde je Lavada? Nisam je videla u okolini.”
“Vise nisam covek Kat.” Osmeh je prosarao mojim licem. “Sad sam Morpheus.”
“Nemoj jos da se opustis Angie. Ne zaboravi zasto si ovde.” Zarezala sam.
“Ne znam koliko je pametno njega da umesamo.”
“Veruj mi, uvek dobijem sta zelim.” Osmehnula se. “Uotalom to nam je u krvi.”
“Naravno. Sto se tice nas, Damon sumnja… Ne bi trebalo da se pojavljujes uskoro.”

“Oh… Zna da sam ti sestra? To bas brzo ide. Pa kako je reagovao?”
“Sumnja, rekla sam ti.”
“Ali jos si u zivotu. Znacis mu nesto, to ce nam koristiti.”
“Uvek me je fasciniralo kako mozes da budes tako podmukla.” Rekla sam po ko zna koji put ocarana njenom sposobnoscu da igru okrene u svoju korist. “Lavada bi trebala uskoro da dodje.”
“Dobro, ne zelimo niko da zakasni, zar ne?”
“Naravno. Sad mi reci sta ti treba.” Rekla sam, presavsi na stvar, nisam imala vremena za pricu.

“Nas dragi otac je saznao sta si postala Angie.” Knedla mi se zaglavila u grlu. “Pitam se hoce li krenuti da ubija sve tebi drage?” Zavrtela je glavom. “Ne, on je ponosan na svoju cerku, misli da nemas izbor, da ces se vratiti. Mozda da mu ispunimo zadnju zelju?”
“Znas da ne mogu to da uradim.”
“Naravno da znam. Zato sam i ovde, ja mogu.”
“Nikada mi nece biti jasno zasto te je odbacio. Ista si kao i on. Gde je Ras?”
“Oh, pustila sam ga u divljinu. Ta stala uzasno smrdi!” Besan urlik mi se oteo, obozavala sam tog konja. “Nije mi jasno kako mozes da trpis sve te zivotinje oko sebe. Na primer Ru, jeste zgodan i primamljiv ali ip-”
“Katarina, ne mesaj ga u ovo. Znas da mi je Ru najbolji prijatelj koji je oduvek bio pored mene.”
“To ne menja nista, ali u pravu si, potreban nam je. Posle toga radi sa njim sta hoces.” Zarezala sam jos glasnije, krenula sam ka njoj, ali me je neko zadrzao. Okrenula sam se i videla Rua. “Kao i uvek, u pravi tren. Bravo, bravo.”
“Ru…” Promrmljala sam, a on je stao izmedju Kat i mene.
“Katarina.” Rekao je kratko, gledajuci je pravo u oci.
“Mislim da je vreme da odem, sestrice. Videcemo se uskoro, potrebna si mi, kao i ja tebi.”
“Naravno Kat, ne brini uskoro ce se sve zavrsiti.” Mali osmeh joj se oteo, a onda je otisla. “Mozemo kod tebe?” Upitala sam Rua,pribivsi se uz njega, gledajuci u pravsu u kome je Kat otisla.
“Naravno Angie.” Rekao je zagrlivsi me, krenuli smo ka njegovoj kuci. Bio je duplo veci od mene i uvek sam se sigurno osecala u njegovom zagrljaju. Njegova kuca se nalazila u blizini skole, tako da nam nije trebalo dugo da stignemo. “Kada Lavada dolazi?”
“Rekla je da ce doci za Dan Osnivaca.” Otkljucao je vrata, usli smo unutra, doneo mi je neku njegovu trenerku i peskir. “Zbog njenog mirisa.” Rekao je na moj upitni pogled

“Potpuno sam zaboravila na to, fala.” Uzela sam odecu i otisla da se istusiram. Kuca je bila na 2 sprata, montazna gore je imao 2 spavace sobe i kupatilo, a dole dnevni boravak kuhinju i jos jedno kupatilo. Brzo sam se istusirala spravsi njen miris sa sebe, obukla sam njegovu trenerku. Bila je ogromna, bas kao i on. Ru je svaki dan trenirao i odrzavao misicnu masu. On je uvek bio tu za mene, kao i Lavada, oni su mi bili podrska i razlog da nastavim. Niko od nas nije bio covek, ne u potpunosti.
“Dobro ti stoji ta trenerka.” Prevrnula sam ocima. “Ozbiljan sam!”
“Fala onda, ali oboje znamo da igledam strasno.”

“Kad ce prestati da te progoni vise?” Prosiktao je.
“Sestra mi je, Ru.” Pogledala sam ga, bio je iziritiran. Njegove crne oci su sevale.
“Znam samo… Uf.” Seo je pored mene. “Sta ces reci vampirima?”
“Da sam bila kod tebe, saznao je da mi je Kat sestra. Treba mu vremena.”
“Sledeci put cu opet da glumim idiota iz odeljenja?”
“Ne glumis idiota Ru!!!” Nagnula sam se na njegovo rame. “Vec prijatelja sto i jesi.
“Glumim klinca!” Rekao je u svoju odbranu ceskajuci mi glavu.
“Taj klinac je 3 godine stariji od mene.” Pogledala sam ga u oci dok je pravio razne izraze lica u znak protesta.
“I nekoliko milenijuma mladji od mene.” Naglasio je, kao da vec ne znam.
“Moraces opet da mi pricas o tome kakvi su ljudi bili nekada.”
“Moras Damona da izvedes iz grada ove nedelje.”
“Nece Kat praviti problem.”
“Njen miris se ipak prepoznaje.”
“Nemaju svi toliko mocan njuh.”
“A ni povredjeno srce.” Rekao je podsetivi me na njihovu proslost.



~~~U Slavatore kuci~~~



Usla sam u kucu. Ru je spalio odecu koju sam nosila zbog mirisa Katarine.

“Stigla sam!” Rekla sam nepotrebno, mogao je da cuje da sam dosla, cula sam da dolazi.
“Prepoznajem taj miris.” Rekao je, a u glasu sam mogla da cujem da pokusava da se seti odakle. Pojavio se ispred mene, skupivsi oci. “Ma da li je moguce?” Zaledila sam se.