Love and Distrust

Moja fanfikcija na Vampirske dnevnike.
Uživajte.

Samo gledajte,dame i gospodo.Najvažnije je biti veoma,veoma mirna.
Čak i samo disanje ih može podsetiti da si tu.Zato treba disati kratko i vrlo plitko.
Tek toliko da ostaneš živa.


Sedela sam u mraku,tiho jecajući.
Obrglila sam rukama kolena i priljubila sam lice uz njih.
Začula sam šum,i naglo ustala.
Ugledala sam priliku dečaka.
Na prstima poput balerina sam odšetala, ugledala njegove oči.
Oči koje će me proganjati celog života,a zatim poput vetra nestala u magli.


***



"Ničega se ja ne plašim." Urala je besno,mlatarajući rukama u vazduhu.
Nisam bila usresređena na njen glas,već na njene pokrete koje je pravila u vazduhu.
Nasmejala sam se,a trenutak kasnije osetila šamarčinu na svom obrazu.
"Slušaš li ti mene,glupačo?"
"Da se nisi usudila da je udariš još jednom." Na zvuk njenog glasa Brenda je spustila ruku i ošinula me pogledom.
Bila je besna.
Potražila sam njene oči,smešile su mi se.
Osetila sam nalet sreće što je imam u svojoj blizini. Uputila mi je jedan pogled,a ja sam izašla iz sobe.

Udahnula sam vazduh,osetivši kako mi se pluća pune njime.
Suze su mi se kotrljale niz lice.
"Dušo?"
Okrenula sam se.Stojala je naspram mene poput kipa."Biće sve u redu." Odmahnula sam glavu.
"Ja ne mogu da je podnesem.Dosta mi je,hoću kući."
"Hej,u redu je.Još samo malo."
"Ne."
"Ona me ne želi u svojoj blizini,plaši me se,shvataš li?Ja sam monstrum."
Zagrlila me je,igrajući se pramenovima moje kose.
"Ti nisi monstrum.Još samo malo.Obećavam ti."
"Obećavaš?" Upitala sam je.
"Obećavam.Neću da dozvolim da ti se nešto desi,nikada.Jesi li me čula?"


***


Tračala sam koliko su me noge nosile.
"Hajde,mala vampirušo."
Isplezila sam se,nadajući se da nije videla.
Naglo je zastala.
"Saro?"
"Stigle smo." Rekla je kratko.
Uzdahnula sam.Ispred mene se prostirao Mistik Fals,pod belim prekrivačem.
Čutke smo ušle u grad,razgledajući ga.
"Drugačiji je nego što ga se sećam." Klimnula je glavom,u znak potvrde.
"Požuri,počinje."
Išla sam korak iza nje,šutirajući sneg.
"Hajde."
Zgrabila me ja za ruku,provlačeći nas kroz gomilu ljudi.
Nebo je lenjo pljuvalo sneg.
"Dobrodošli na godišnjicu ..." Kerol Lokvud.Namrštila sam se. Glas te žene me je užasno iritirao.
Sara se nasmešila,udarivši me pesnicom u rame.
"..Dan osnivača.."
Ljudi su tapšali oduševljeno.
"Zahvaljujući...." Odzvanjalo je trgom.
Zavrtela sam glavom,spuštajući pogled. Okrenula sam se da potražim Saru,i sudarila se s nekim.
"Izvini.." Promumlao je glas. Dok sam ja bila ukopana u mestu.
Glas me je podsećao na nečiji. Uhvatila sam se za glavu,slepočnice su mi pulsirale.
Podigla sam pogled i susrela se sa njegovim očima.Očima koje su ostavljale bez daha.
Zurio je u mene,udario priliku pored sebe,koja je u trenutku krenula da govori,ali koja se ućutala uhvativši moj pogled.
"Stefane?"
On je zavrteo glavom,stavljajuči ruke na glavu. "O Bože,o Bože." Mrmljao je.
Dejmon je stojao korak od mene,prišao mi je ispitivajući svaku crtu moga lica.
"Srećo?" Prošaputao je,dok su mu se suze slivale niz lice.
Stefan je plakao bez glasa.
Sara je ćutke stavila ruku na moje rame u znak podrške.
Dejomon je svojim prstom pešao preko ruba moga vrata,a zatim preko očiju i usana.
"To si zaista ti?"
Klimnula sam glavom.
"Volim te."
Osetila sam kako mi se oči pune suzama.
"Nedostajala si nam." Rekao je Stefan pored izbezumljene plavokose devojke.
Videla sam kako mu se ruke šire,želeći da me prime u svoj zagrljaj.
"Ne,Dejmone,ne.." Zacvilela sam i pobegla mu još jednom pred očima.


***


Drhtavim rukama sam je zagrlila.
Volela sam miris njene kose,dodir.
Odvojila se od mene,poljubivši me u obraz,i dok sam trepnula nestala je.
Začula sam kikot u daljini.
Potrčala sam ka njemu.
Videvši me kako trčim zastao je.
Bože,kako je lep pomislila sam. Videla sam Saru,kako ide iza njega i maše mi.Podigla sam ruku,i potrčala sam mu u zagrljaj.
"Dokle imam da hodam?Bole me noge?"
Ukočila sam se.Tik od njega stojala je devojka garave kose,i karamel očiju.
Bila je potpuna suprotnost meni.
Upitno sam pogledala u Saru,a ona je zakolutala očima.

"Dimitri?"
Nasmešio mi se,i privukao me sebi,dodirivajući nosem moj vrat.
"Nedostajala si mi."
"I ti meni."

Devojka se nakašljala,privlačeći pažnju.
Sara se namrštila,mumlajući u bradu.
"Ja sam Šenon." Pogledala me je sumljačivo,krenula je da progovori nešto a onda se naglo okrenula ka Dimitriju.
"Lepša je,nego što si je opisao." On je klimnuo glavom,smeškajući se.
Zakoračila sam ka njemu,želeći da spustim svoje usne na njegove.
Kada me je njegov glas vratio u surovu svarnost.
"Ovo je Šenon,moja verenica,i veštica.Slagaćete se zar ne?"
Uzdahnula sam.
"Ne."
"Šta si rekla?" Upitao me je pomalo besan.
"Rekla sam ne!!!" Vrištala sam.
"Kako si mogao,Dimitri?Izdao si me."
"O čemu ti govoriš zaboga?"
Počela sam da jecam.
"Očekuješ da mi smrdljiva veštica bude drugarica?Zaboravio si zar ne?"
Ćutao je.
"Mislila sam da me voliš." Rekla sam skoro bez glasa.
Pogedao me je i smireno rekao. "Volim te."
"Ali nju voliš više."
Tišina je visila između nas.
Brendina grub glas ju je prekinuo.Pokušao je da mi uhvati ruku,i da me zagrli.
"Ja..."
"Idi do đavola..."
Otela sam mu se iz naručja,znala sam da su ga reči zabolele.
Znala sam da neće ići za mnom. Dozivao me je,a ja sam namerno išla sve brže i brže.
"Ramona...." Odzvaljalo je u daljini.

jako je konfuzno i to mi se dopada
svidja mi se nacin na koji si zapocela radnju, toliko prica/secanja u tako "malo" redova i sad se treba ubijati od razmisljanja sta, ko, kako , do sledeceg poglavlja.

Again. Volim. Ramonaaa..

Moja osećanja se nisu promenila.
Ruke su mi se tresle.Nisam osećala noge,svaki udisaj vazduha me je boleo.
Oči su me pekle,ali od suza nije bilo ni traga. U glavi mi je tutnjilo.Bila sam iznervirena,besna.
Ovo nije moguće.
Slike iz prošlosti su mi kovitlale po mislima.
Tristan.
Stefan.
Dejmon.
Sara.
Prokleta Šeron.
Dimitri.
Zajecala sam.
"Neke stvari ne možeš da promeniš,čak i ako to želiš." Začula sam poznat glas iza sebe.
Pogledao me je duboko u oči,ne pomerajući se.
"Za sve postoji razlog,ovo je sudbina.Ja ne verujem u slučajnosti." Nasmešio se.
Duboko u sebi sam znala da je u pravu.
Osetila sam određenu dozu uznemirenost,kada je njegova ruka dotakla moju.
"O ne,o ne." Procedila sam. "Ne možeš da me nateraš."
"Tristane,molim te nemoj.Neeee." Vrištala sam.
Bilo je kasno.
Držao me je što je jače mogao,i da sam htela nisam mogla da se branim,bio je stariji od mene 100 godina.
"Žao mi je."
Otimala sam se bezuspešno.
Šenon se pojavila iza drveća,smeškajući se zavernički.
"Obrisaću ti sećanja na njih."
"Ne.Neeeeeeee."
Tada se dogodilo nešto što nisam očekivala.
Trstan me je naglo pustio,a Šenon je pala na zemlju bacajući se po njoj.
Osetila sam kako vetar duva sve jače i jače.Začula sam zvuke u daljini,i po prvi put posle toliko godina sam bila smirena.
"Beži,Ramona,beži." Vikao je Tristan.
Nisam ga slušala,čučnula sam pored njega,pokušavajući da ga podignem.
"Mala vampiruša beži.Sad nisu tvoje dve zaštitnice tu.Šta ćeš sada malena?"
Okrenula se ka Tristanu.
"Isti si kao i svoj brat.I zato zaslužuješ da umreš."
Podigla je drveni kolac ka njemu.Vrisnula sam,a zatim stala ispred Tristana.
Bila sam spremna da poginem zarad najboljeg prijatelja.
"Budale,umrećete oboje." Objavila je Šenon.
Zamahnula je rukom,a ja sam zatvorla oči.
Trenutak kasnije bolan krik je odzvonio šumom.
Ispred mene je stojao Dimitri. Krvario je,i teško je disao.
Umirao mi je pred očima. Pala sam na kolena,dok su mi se suze kotrljale niz lice.
"Čuvaj je,Tristane.Obećaj mi."
"Obećavam ti." Rekao je gledajući u daljinu.
Poljubila sam Demetria u oči,a zatim ubila Šeron.
To je bio prvi put da sam ubila nekog.Sve je u meni bilo uzburkano.
Lutala sam šumom,dok nisam naišla na napuštenu kuću.
Neko vreme sam sedela u mraku,tiho jecajući.
Satima kasnije šum me je naterao da ustanem. Provirila sam kroz vrata i ugledala priliku dečaka.
Imao smeđu kosu i oči,imao je nekih dve godine.
Privukao me je njegov pogled,iako sam znala da ne može da me vidi u mraku.
Poželela sam da ga dotaknem,kada sam začula da ga neko doziva.


***


Uporno sam išla u krug.
Niko nije progovarao.
Vremenom sam naučila da budem spremna na iznenađenja,ali ponovni susret sa Dejmonom i Stefanom,nije nešto što sam očekivala.
" Do đavola."

***
"Ramona,unosiš mi nervozu."
Odmahnula sam rukom.
"Tristane,šta će da se desi kada saznaju?O Bože.Oh."
Šetala sam konstantno,mašući rukama u vazduhu.
"Neke stvari...."
"..ne možeš da promeniš,čak i ako to želiš." Prekinula sam ga.
"Dosta mi je tvojih lekcija života.Tražiće me,posebno Dejmon.Kkao smo ovo predvideli,naravno da su ostali ovde,ovo je njihov dom."
"Šta misliš o tome da prekineš s tim?"
Podigla sma obrvu. "Čim?"
Uzdahnuo je besno. "Prošlo je koliko,20 godina?Varaš se ako misliš da te nisu tražili,zaslužili su da saznaju..
Oni su ti ipak jedina porodica." Ošinula sam ga pogledom. "Pored nas naravno."
"Ako želim da ih vidim,istinu moram da im prećutim.Poslednji put kada sam bila ovde bila sam pre 20 godina.Onog dana kada je Dimitri umirao nama pred očima."
"Ramona,on je tražio da te odvedem tamo." Smireno je rekao.
"Ja..ne razumem."
Uhvatio se za glavu i zatim nastavio.
"Od trenutka kad sam upoznao Šenon nije mi se dopadala.Vremenom sam shvatio da mrzi tebe,možda onoliko koliko je mrzela i mene.
On ju je slepo voleo,sve do dana kada je nije našao kako pretura po tvojim stvarima.
Onog dana u šumi..." Zastao je,okrenuvši mi leđa.
"Ubila je pogrešnog brata."




***

Stojala sam ispred kuće koja je nekada davno bila moj dom.
Jedan korak me je delio od Stefana i Dejmona. Na trenutak sam poželela da odem,ali sam ipak pokucala na vrata.
Vrata je otvorio dečko,smeđe kose koja mu se prostirala do leđa,imao je oči boje lešnika,i savršen osmeh.
Posmatrao me je nemo jedno vreme.
"Džeremi,ko je to?"
Na trenutak su mi se njegove oči učinile tako poznatim. "Džeremi?"
"Katarina?" Prelomilo mi se sa usana.
Začuvši moj glas,Stefan je dotrčao do vrata.
"Ramona,došla si."
Uperila sam prst u devojku. "Ovo je Elena,a ovo je Džeremi njen brat."
Džeremi mi je pružio ruku.Bila je meka,i topla.Kada su nam se vrhovi prstuju dodirnuli osetila sam neku čudnu povezanost,i odmah
se odmakla od njega.Istog trentka me je zarobio Dejmon u svoj medveđi zagrljaj.
"Nevaljalice,nedostajala si mi." Stegla sam ga najače što sam mogla. "Nedostajao si i ti meni."
Brat i sestra su posmatrali ovaj događaj upitno,i ja sam znala da po prvi put vide Dejmona ovakvog.

Kaya wrote:jako je konfuzno i to mi se dopada
svidja mi se nacin na koji si zapocela radnju, toliko prica/secanja u tako "malo" redova i sad se treba ubijati od razmisljanja sta, ko, kako , do sledeceg poglavlja.

Hvala Htela sam da bude konfuzno Nadam se da će ti se svideti nastavak

aaa mnogo mnogo mnogo mi se sviđa .. xPp svaka čast.... čekam novo xP

Začuo sam kucanje na vratima.Ostali nisu reagovali.Svađali su se.
Zahvalan što neću da prisustvujem tome,polako sam koračao ka vratima.
Kako sam se više približavao,osećao sam nalete uzbuđenja.
Otvorio sam ih i ostao nem.Devojka crvene kose je stojala na pragu,oborene glave.
Uzdahnula je i podigla pogled,i njene oči su se susrele s mojim.
Nismo progovarali samo smo zurili jedno u drugo.
"Džeremi?
Ćutao sam.
"Katarina?" Okrenuo sam se Elena je stojala pored mene.
Stefan je dotrčao,nazvao ju je imenom,predstavio nas je.Poželeo sam da je dotaknem,imala je nešto u sebi što me je navelo da joj pružim ruku.
Njena ruka je primila moju,nasmešila mi se.Kako me je puštala dotakli su nam se vrhovi prstiju.
Neka toplina mi je prošla kroz telo,osetio sam da je znam.
Dok sam u glavi premotavao njeno ime,ona je pustila moju ruku.
"Nevaljalice,nedostajala si mi." Grlio ju je Dejmon. "Nedostajao si i ti meni."
Rekla je dok ga je grlila.
Dok je to radila pogledala je u mene,a ja sam izbezumljen ovom scenom upitno okrenuo ka sestri.
Slegla je ramenima.
"Ej,vas dvoje,hajde unutra."
Nasmešila se. "Stefane,nedostajao si mi i ti."
Ušli smo u dnevnu sobu i seli.
"Džeremi,Elena...ovo je..pa ovo je jedina osoba koja Dejmonu budi razum." Iscerio se Stefan.
Devojka je udarila Stefana po ruci,poljubivši ga u obraz i otplesala do Dejmona.
"Zapravo ja sam jedina osoba koja mu veruje."
Dejmon je odmahnuo glavo. "A,ne srećo,grešiš,ti si jedina osoba kojoj verujem,koju volim i za koju sam spreman da umrem."
"Ramona?"
"Da?"
"Stefan,Elena i ja moramo dazavršimo nešto." Okrenuo se ka meni. "Džeremi,hoćeš li da ostaneš s njom?"
"Dejm,nisam mala." Pobunila se.
"Jesi,i budi dobra." Dobacio je,i ostavio nas je same.
Sela je na pod,pustila kosu,skinula jaknu i pokazala rukda sednem do nje.
Kada sam to uradio,stavila je ruku na moje rame.
"Pa?"

***
Želim da vrištim.
Ne.

***


"Džeremi?"

***
"Džeremi?"
Okrenuo se ka meni.
"Hej.."
Delovao je izgubljeno,nisam bila sigurna da li je zbog mog prisustva ili zbog onoga što sam ja bila.
"Plašiš me se?" Upitala sam ga paleći cigaretu.
Delovao je iznenađeno. "Ne,pobogu zašto bi..."
Podigla sam obrvu.
"Znam šta si ti,a znam šta su Dejmon i Stefan."
Bio je jasan da me se ne plaši,štaviše pomislila sam da uživa da bude okružen vampirima.
Iskezila sam se i pružila mu cigaretu.
Krenuo je ka njoj,kada su nam se ruke opet susrele.U tom trenutku emocije su rasle u meni.Bila sam zbunjena,uplašena i iznenađena
u isto vreme.
Dok j uvlačio dim,ugrizao se za usnu.
Oklevao je.
"Hajde,Džer pitaj."
"Vau,već si mi dala nadimak?"
"O,da."
"Koliko si stara?"
"Nekoliko godina više od one dvojice." Gledao me je i dalje,shvatila sam da nije zadovoljan odgovorom.
"Ne znam kako sam postala vampir." Slagala sam.
"Niti koje godine sam rođena.Znaš ti događaji iz detinjstva kao da su mi izbrisani.Pokušala sam da nađem porodicu ali uzalud.
Ovde sam sa Sarom i Tristanom,dopašće ti se,pogotovo Sara." I dalje me je posmatrao.
"Ali tebe ne zanima to.Uh,Stefan i Dejmon su me našli ostavljenu u šumi,nadrogiranu vrbenom,da me nisu našli,pa oboje znamo
šta bi se dogodilo.Živela sam ovde nekih 50 godina,a onda zbrisala.
Volim tu dvojicu."
Vrtela sam kosu dok sam to pričala.
"A šta je sa tobom?"
Dodao mi je cigaretu. "Deo priče ćeš čuti od Stefana,a što se mene tiče pokušavam da nađem svoj put."
Klimnula sam glavom.
"Imam osećaj da te poznajem."


***
Izvila je usne u osmeh.
"Isti imam i ja za tebe."
Sedeo sam na podu zureći u nju,po prvi put sam se zagledeo duže u nju.
Imala je oči boje talasa,usne su joj bile pune i bledo roze,kosa joj se prostirala duž leđa,bila je jarko crvena.
Ustala je.
Primetio sam da nosi tesne farmerke koje su savršeno stajale uz njeno vitko telo,crnu majicu i kariranu košulju.
Prošla je pored mene,mirisala je na kišu,tada sam imao neodoljivu potrebu da je zagrlim,i ne puštam od sebe.

aaa divnooooo jedva čekam novi deo ... mnogo je dobro ˘˘

"Tristane." Vrištala sam.
Dotrčao je do mene,izgubljen.
"Osećam,osećam njegov dodir."
Suze su me pekle u očima,zajecala sam i pala na pod.

***

Lagala sam Džeremija,lagala sam samu sebe.
Kada bi samo znao šta sam ja.
Tajnu.Moju tajnu znali su samo izabrani.
Volela sam Stefana i Dejmona,ali bojala sam se šta će biti kad saznaju.
Ja sam...

***

Ne.
Ne.Opet.
Bol.
Srah.
Dodir.

***
Zazvonio je telefon.
"Halo."
Glas a druge strane sam prepoznala u trenutku.
Spustila sam slušalicu.
Okrenula sam se ka Džeremiju.
"Moram napolje brzo se vraćam."
Otrčala sam do brda.
Posmatrala sam ceo Mistik Fals.
"Došla si." Rekla je.
Namrštila sam se.
"Daj dušo,biće sve u redu.Zar ne Ramona?"
Htela sam da je zadavim.
"Što radiš ovo?Oću da znam.Reci mi."
Odmahnula je glavom,paleći cigaretu na isti način kao što sam to radila ja.

"Pomoćićeš mi.Imam svoje razlogr,i o molim te ne gledaj me tako.
Mala glupa vampirušo.Imaš li pojma kako je biti vekovima vampir.
Moju majku je ubio vampir,slušaš li me.Ti si Ramona,jasno?Nemoj da me izneveriš,mala."
Uzela me ja za ruku.
"Zaboravila si koga imam na svojoj strani." Vrisnula sam.
"Dea."


***
Šetao sam po sobi.Ramone nije bilo sat vremena,paničio sam.Uzeo sam telefon da pozovem Dejmona,kada je neko pozvonio na vrata.
Otvorio sam ih,stojala je ona i smešila mi se.
"Džeremi.Džeremi.Džeremi." Ponavljala je.
Gledao sam u nju,i pokazao joj rukom da uđe u kuću.Nije se pomerala.
"Ramona do đavola,uđi u kuću." Promumlao sam iznerviran.
Prošla je pored mene.
Kosom je dotakla moje rame.
Nije mirisala na kišu.

***


"Zašto me tako gledaš?" Upitala sam ga.
Nije skidao okasa mene. "Izgledaš drugačije." Optužio me je.
Nasmešila sam se.
"Idemo napolje,ne mogu unutra više."
Ćutke je krenuo za mnom.

***
Bila sam besna ponižena,izgubljena u sopstvenim mislima.
Uletela sam u kuću prosto pregazivši Ilaja.
"Pobogu Ramona,devojko šta se dešava sa tobom."
Uzdahnula sam.
"Gladna si?" Pitao me je.
Klimnula sam glavom u znak potvrde.
Spustio je punu šolju krvi na sto,stavljajući je ispred mene.


***

Tristan mi je nedostajao.Jako mi je nedostajao.
Poznavao me je više od bilo koga.
Prevrtala sam knjige po policama kada sam našla knjigu umotanu u belu krpu.
Odmotala sam je i videla poznat naslov,prešla sam prstima preko naslova.
Moja omiljena knjiga.Nežno sam je otvorila.
Na prvoj strani knjige je pisalo.

"Postoje neke stvari koje moraš da učiniš,makar to značilo reskiranje sopstvenog života.
I zapamti ti si rezultat tog njegovog iskušenja u njegovom životu,i početak mnogo većeg.
"
Voli te N.

U krpi se nalazio i prsten stavila sam ga na ruku.

wow mng mi se svidja sve je bolje i bolje

joj i ja .. meni se mnogo sviđa

Istrčala sam iz kuće,sa Džeremijem pod ruku.
Ostavila sam ga ispred jedne zgrade,i ušla u nju.
tamo me je čekala ona.
"Tvoj red,mala,nemoj da zabrljaš."
Ostala sam sama,poletela sam ka Džeremiju ljubeći ga u obraz.
Osetila sam trzaj njegovog tela.
"Šta ti je?"
"Ništa." Uzdahnuo je.
"Činim te nervoznim?"
"Ne,Ramona,nikako."
Uhvatila sam ga za ruku,ponovo sma osetila njegov dodir,pogledala ga u oči i odmah spustila ruku.
Otišli smo kod Stefana i Dejmona.
Tamo su bile Elena i Boni.
U trenutku kada mi je Stefan rekao da je ona veštica,ona me je dodirnula.Prestala sam da dišem.
Ona zna šta sam.Očekivala sam reakciju,ali ništa.Nije videla ništa.
Odahnula sam.
Dajmon je sedeo pored mene,cereći se. Znao je da će Boni da me uplaši.
Udarila sam ga.Kikotali smo se.
A onda nas je Stefan prekinio. "Deco?Mira molim."
Ustala sam i zagrlila ga.
"Imam jedan predlog." Saopštila sam.Sve oči su bile uprate u mene. "Hajdemo u neku diskoteku."
Stefan je automatski pogledao Elenu. Po njenom osmehu bilo mi je jasno da joj se dopada predlog.
"Pa Boni hoćeš li da mi budeš pratilja?" Dejmon. Pre nogo što je Boni uspela da progovori,uzvratila sam mu.
"Mislio si da ćeš me se tako lako otarasiti,žalim srećo,moj si."
U kolima niko nije progovarao sme Stefana,Dejmona i mene.Kada smo stigli u kafić,naručili smo pića.
Smejali smo.Dejmon je ustao da igra gurajući i mene,Boni i Džeremi su bili na podujumu.
Stefan i Elena su se ljubili očigledno ne obazirajući se na ljude oko njih.
Skakala sam,pevala,izvijala se,dok me je Dejmon pratio.Okrenula sam se ka Džeremiju,Boni je cupkala oko njega.
Pogledi su nam se sreli,i počela je pesma " Make me wanna die".
Dok sam igrala opčinjeno sam gledala u njega.Igrao je sa Boni,gledajući u mene.
Dejmon je otplesao do Boni,dok je Džeremi prilazio meni,zapevala sam "
Your eyes, your eyes.
I can see in your eyes.
Your eyes everything in your eyes, your eyes."
Nasmešio se.

***

Ramona mi je bila blizu.Osećao sam njen miris,ponovo je mirisala na kišu.
Pevala je.Poželeo sam da je dodirnem ali nisam se usuđivao,njena crvena kosa je okrznula moj nos,a ja sam se osetio kao dame je udarila struja.
Te oči.
U pozadini se čulo. "Every time I look inside your eyes (burning in the light)
Make me wanna die."
Zbog nje sam želeo da umrem.
Da li je moguće da sam zaljubljen u nju? Moje vampirske ljubavi se nisu završile slavno.
Ova devojka me je činila...
Nek ide sve do đavola,posmislio sam,dodirnuo sma joj golo rame.


***
Osetila sam njegov dodir.Prešao mi je rukom preko vrata,peklo me je,nasmešio mi se.
Poljubiće me,pomislila sam.
Ali...
Zatvorila sam oči,i osetila tup bol u grudima,pala sam na zemlju,dok je pored mene ležao Dejmon zabodenog kolca pored srca.

aaa kad će sledeće zanima me šta ce biti sa damonom ... a i sa ramonom ... ...

naj je bilo kad je ona rekla ´Mislio si da ćeš me se tako lako otarasiti,žalim srećo,moj si. ´ ˘˘

Ramona je pala,krv je lila iz nje.Bio sam izbezumljen.
Stefan je zgrabio prvo Ramonu,i brzinom svetlosti je nestao,a zatim i Demona.
Niko nije primetio šta se desilo.
Elena je potrčala do mene,a Boni je bila ukopana.
Izašli smo iz diskoteke.
Stefan je stojao pored Ramone,dok je Dejmon psovao sebi u bradu.
"Izvadi mi prokleti kolac." Urlao je.
"Džeremi pokušaj Ramoni da zaustaviš krvarenje.Elena,Boni držite Dejmona." Dobacio je Stefan.
Ramona se grčila,pokušavajući da me odgurne.
U trenutku kada je Stefan pokušao izvadio Dejmonu kolac,Ramona je zavrištala još jače.
"Učini da prestane." Vikala je.
Stegao sam je u naručje.
"Stefan,ako ne izvadiš prokleti kolac ubiću te." Mrmljao je Dejmon.
Njegov brat je stojao,klečeći nad njim,uzeo je kolac i jako povukao.
Ramona je opet zavrištala.
Dejmon je ustao,rana je polako nestajala.
Dotrčao je do njegove mezimice.
"Rona.šta je bilo,te je povredio?"
Odmahnula je glavom.
"Boli." Rekla je i pokazala na srce.
Pažljivo sam pogledao njenu ranu,bila je indentična Dejmonovoj.
Ali kako...

***

"Zaceliće." Elena joj je dobacila.
"Neće." Rekla sam.
"Zovi Tristana ili me vodi kod njega,molim te.Molim te"


***

Odveli smo je tamo.Držao sam je u narčju dok mi je Tristan nije uzeo iz njega.
Tristan je bio crn,sa plavim očima.Dok ju je uzimao,Ramona mu je spustila glavu na ramu.Osetio sam ljubomoru.
U njenim očima video sam da ga očajnički pored sebe.
Odneo ju jeu sobu,a posle nekog vremena je izašao.
"Hvala vam.Ti si sigurno Džeremi." Obratio mi se.
"Jesam,drago mi je.Ovo je..." Pokazao sam prstom na Boni."
Odmerio ju je.
"Veštica u kući.Ćao Boni."
Stojala je zbunjena.Otvorila je usne da ga pita nešto.
"Oh,znamo se od pre,recimo da sam poznavao tvoju pra pra babu.Opusti se.Veštice su nam prijatelji."
Zakolutao sam očima.
"Kako je Ramona?"
"Biće dobro odspavaće.Nahranila se.Možete da idete."
"Ne,ja ostajem dok je ne vidim."
Zapalio je cigaretu.Dim mi je ulazio u nozdrve. "Kako želiš.Da pitam ja sada nešto,kako je Ramona dobila onakve rane,koliko
ja znam,niko je nije dotakao.Džeremi?"
"Da,nisu mogli da joj priđu..." Nisam završio rečenicu kada je Dejmon rekao umesto mene. "Čuvao joj je telo,ona je pala
kada i ja.Rane joj nisu zacelile...Šta se do đavola dešava?"
Elena se uznemirila u Stefanovom naručju. "Šta ako je na nju bačena čin kao što je bila na mene.Ono što se dešavalo Ketrin
dešavalo se i meni."
Trsitan mi je bio okrenut leđima.Na spomen Ketrin se okrenuo.
"Poznaješ je?"
"Ta vampiruša je pokušala da me ubije." Brecnula se Elena.
Pomstrao sam ga,smešio se.
"Sada su sve kockice sklopljene." Prumulao je za sebe. "Ovo što ću vam sada reći,ostaje tajna.Znaćete samo vi,uključujući Saru
i mene.Jasno?"
Svi su poslušno klimnuli glavom.
"Ramona ne može da zaceljuje sama sebe."

jako, jako zanimljivo. bas me zanima kako su Damon i Ramona povezani i zasto Ramona ne moze da se sama od sebe zaceljuje.
svidja mi se sto je Jeremy sada izmedju Bonnie i Ramone

ajao napokon novo xDD predobro je al stvarno asd cu opet ispocetka celu procitam jer dugo nisam .... nadam se da ne trazim mnogo kad kazem postavi novo xDD

Soba odzvanja tišinom.
Usudio sam se prvi da progovorim.
"Ona ne može?"
Tristan je odmahnuo rukom prekinuvši me. "Vreme je da idete,biće sve u..." Zazvonio je telefon.
Javio se,a zatim je zazvonio i Elenin telefon. Oboje su mumlali nešto.
Prekinuli su u isto vreme.
"Napolju se sprema oluja,Metu,Kerolajn i Tejloru se pokvarila kola.Neko od nas mora po njih." Objavila je Elena.
Tristan se okrenuo ka njoj. "Mislim da imam ideju." Odvukao je moju sestru na stranu,a ubrzo su saopštili ideju.
"Moja drugarica Sofi će pokupiti ostale,izgleda da niko ne mrda iz kuće."
Dok smo čekali da ostali dođu,niko nije spominjao Ramonu niti njenu "tajnu".Napolju je grmelo i svealo.
Video sam svetlo farova,i ubrzo su se na vratima pojavili Tejlor,Ker i Met.Boni je uletela u naručje Metu.Nekoliko trenutaka na vratima se pojavila devojka
plave kose i crnih očiju. Smešila se. "Tristane" rekla je,"nisi se promenio ni malo." Upoznala se sa nama. Boni,Tejlor,Met i Kerolajn su otišli u sobu,Tristan je nestao sa Sofi,dok se Stefan ušunjao u jednu od preostalih sa Elenom. Ostali smo samo Dejmon i ja. Bio je izmučen.
"Hej," dobacio sam "idi kod Ramone,tamo ima mesta." Klimnuo je glavom i zatim otišao.
Jedno vreme sam se prevrtao na kauču,a onda me je san savladao.

***

Jaka grmljavina me je probudila iz sna.Bila sam ošamućena,bila sam još u prljavoj odeći,rane na mom telu su polako nestajale i postajale modrice.
Dejmon je ležao pored mene,spavao je.Polako sam izašla iz sobe da ga ne bih probudila.
Istuširala sam se,i obukla nove stvari,njene stvari.
Na putu ka kunjihi videla sam da neko spava u dnevnoj.
Prišla sam krevetu.
Džeremi.Oh,Bože kako je lep,pomislila sam.
A onda se čula munja negde u daljini i on je otvorio oči.


***
"Ramona prepala si me."
Slegla je ramenima. "Izvini."
Krenula je ka kuhinji."Idem po kafu,potrebna mi je koliko i tebi." Vraćam se brzo.
Nisam ni trepnuo,pojavila se sa dve pune vrele šolje kafe,sela je do mene.
Nosila je crnu spavaćicu,koja joj je bila do kolena,crvena kosa joj je padala na oči,pomerila je pramen i pogledala u mene.
"Burna noć."
Ćutao sam.
"Ti ne možeš..." Odložila je šolju na sto. "Rekao je,zar ne." I dalje sam ćutao. "Naravno da jeste."
Obgrlila je rukama kolena. "Pitaj me šta želiš." Promuklo je rekla.
"Objašnjenje,samo objašnjenje."
Uzdahnula je,osetio sam njen dah na licu.
"Poznajem te 3 dana i očekuješ da ti se ispovedam." Klimnuo sam glavom. "Džeremi svi imamo tajne,a za tvoje dobro molim te da ne pokušavaš da otkriješ moje."
Pogledao sam je upitno.
"Rećiću ti ono što treba da znaš i što ću da kažem i ostalima.Ali moje tajne ne otkrivaj,obećaj mi." Obećao sam joj.
Nastavila je. "Ne želim da ti se dogodi nešto ne zbog mene."
"Ja ne osećam bol,Džeremi,oh ne moj da me gledaš tako.Tristan to naziva vampirskom boleštinom. Ne znam zašto je tako,niti želim da saznam.
Ovo je moj život,život bez bola.To je razlog,zašto ne mogu da celim sebe."
Prekinuo sam je u pola rečenice. "Ali kako si za..."
Nasmejala se. "Krv,Džeremi,krv."
"Dosta sam ti rekla,a sada želim da osluškujem tišinu." Rekla je stavljajući glavu na moje rame.

nastavljaš sa misterijama, to mi se svidja ima hemije izmedju Jeremyja i ramone, nadam se da ćeš poraditi na njima

Ramona kao lik mi se svidja. i ima crvenu kosu

ijaoo .. super je ... daa ima hemije izmedju jeremia i ramone .. definitivno ... bili bi dobar par ^^