The Vampire Diaries
Elena je otključala ulazna vrata i ušla u kuću. Imala je loš predosećaj. Strah? Strepnja? Da, baš to. Posegnula je za prekidačem da upali svetlo, a dodirnula je nečiju ruku. Sekundu posle, ruka joj se našla na prekidaču. Svetlo je bilo upaljeno, a nikog nije bilo. Uzdahnula je teško, znala je da je u opasnosti. Nešto joj se našlo na grkljanu, hladno. Stezalo je, bolelo je! Vrisak joj je zastao u grlu, a bol je popustio. Osoba se našla iza nje, držeći joj jednu ruku na ramenu, a drugu na kuku.
-Damone..- Elena se zagrcnula i naglo izdahnula vazduh. U jednu ruku, to joj je bio neprijatelj, ali joj je nekako bilo drago što ga vidi. Ali morala je da misli na Stefana. - Znam šta hoć..- počela je, ali joj je Damon stavio ruku preko usta. -Vidi, vidi. Moja princeza tame.- Damon se osmehnuo jednom stranom usana i namignuo. -Znam šta hoćeš da uradiš, nemoj! Ostavi Stefana na miru! - ponovo je počela, i bila je besna. Kako je uopšte i imao obraza da uđe u njenu kuću? Mada, kad je bolje razmislila, tako je uvek bilo. Sklonila je njegovu ruku sa struka, iako se osetila jaka, životinjska privlačnost. Morala je da misli na Stefana. Nije smela da dopusti da joj ga Damon svojim Moćima izbaci iz misli.
-Znaš uslov.- podigao je obrvu prepredeno. Znao je da on diktira uslove, a i Elena je to znala. - A ti znaš da ja volim Stefana, ne mogu to da uradim! - pogledala ga je besno. -Možeš da ga voliš, uvek. Volećeš ga i sa kolcem u srcu, što se mene tiče. Znaš uslov, dva sata tvog dragocenog slobodnog vemena. Sami. Znaš da ću da ga ubijem svakako, bićeš moja. Pre nego što sneg prestane da pada. - Elena se stresla na njegovu poslednju rečenicu i pogledala ga je sa očajem. Stalno joj je to pominjao. Udarila je njegovu ruku, koja joj je sad bila na vratu. Svejedno ga neće boleti, takvog sadističkog vampira..- pomislila je. -Dobro! Ali moraš da obećaš da mu nećeš ništa uraditi!- odmaknula se od njega, prekrstila ruke preko grudi i pogledala ga opasno. - Pa, sad...Ništa nisam obećao, nisam li? - Pogledao ju je sa visine, pružajući jednu ruku ka njoj. Pokušavao je biti pristojan i Elena je to znala. Sa uzdahom mu se prepustila, još uvek misleći na Stefanovu sigurnost; sa nekom vrstom strepnje je čekala vampirski ritual, razmenu krvi koja će joj kasnije tako prijati..
Elena je otključala ulazna vrata i ušla u kuću. Imala je loš predosećaj. Strah? Strepnja? Da, baš to. Posegnula je za prekidačem da upali svetlo, a dodirnula je nečiju ruku. Sekundu posle, ruka joj se našla na prekidaču. Svetlo je bilo upaljeno, a nikog nije bilo. Uzdahnula je teško, znala je da je u opasnosti. Nešto joj se našlo na grkljanu, hladno. Stezalo je, bolelo je! Vrisak joj je zastao u grlu, a bol je popustio. Osoba se našla iza nje, držeći joj jednu ruku na ramenu, a drugu na kuku.
-Damone..- Elena se zagrcnula i naglo izdahnula vazduh. U jednu ruku, to joj je bio neprijatelj, ali joj je nekako bilo drago što ga vidi. Ali morala je da misli na Stefana. - Znam šta hoć..- počela je, ali joj je Damon stavio ruku preko usta. -Vidi, vidi. Moja princeza tame.- Damon se osmehnuo jednom stranom usana i namignuo. -Znam šta hoćeš da uradiš, nemoj! Ostavi Stefana na miru! - ponovo je počela, i bila je besna. Kako je uopšte i imao obraza da uđe u njenu kuću? Mada, kad je bolje razmislila, tako je uvek bilo. Sklonila je njegovu ruku sa struka, iako se osetila jaka, životinjska privlačnost. Morala je da misli na Stefana. Nije smela da dopusti da joj ga Damon svojim Moćima izbaci iz misli.
-Znaš uslov.- podigao je obrvu prepredeno. Znao je da on diktira uslove, a i Elena je to znala. - A ti znaš da ja volim Stefana, ne mogu to da uradim! - pogledala ga je besno. -Možeš da ga voliš, uvek. Volećeš ga i sa kolcem u srcu, što se mene tiče. Znaš uslov, dva sata tvog dragocenog slobodnog vemena. Sami. Znaš da ću da ga ubijem svakako, bićeš moja. Pre nego što sneg prestane da pada. - Elena se stresla na njegovu poslednju rečenicu i pogledala ga je sa očajem. Stalno joj je to pominjao. Udarila je njegovu ruku, koja joj je sad bila na vratu. Svejedno ga neće boleti, takvog sadističkog vampira..- pomislila je. -Dobro! Ali moraš da obećaš da mu nećeš ništa uraditi!- odmaknula se od njega, prekrstila ruke preko grudi i pogledala ga opasno. - Pa, sad...Ništa nisam obećao, nisam li? - Pogledao ju je sa visine, pružajući jednu ruku ka njoj. Pokušavao je biti pristojan i Elena je to znala. Sa uzdahom mu se prepustila, još uvek misleći na Stefanovu sigurnost; sa nekom vrstom strepnje je čekala vampirski ritual, razmenu krvi koja će joj kasnije tako prijati..
Kad ce nastavak? 
