Gde li je sad kad mi se svi snovi ruše?
Kad zli duhovi oduzimaju duše.
I sve u trenu nestaje,
Jedino bol koja proždire grudi ne prestaje.
Ti zli ljudi oduzimaju sve što je moje,
Surovost, bolest, ničega se oni ne boje.
A i nemaju čega kad su oni vlast,
Njihovim prisustvom život gubi svoju slast.
Svake noći lampa osvetljava senke u mojoj kući,
Strepim da će me oni jednom u svoju jazbinu odvući.
Vreme je stalo, kao da čekam smrt u tišini,
Sama sam, potpuno sama u ovoj tmini.
Pri svakom šumu jeza obuzme telo i zaboli duša,
Vrištim, al nema nikoga ko će da me sasluša.
I zašto je nema sad kraj mene?
Strah da nije živa obuzima mi vene.
Škripa stopala odjekuje u blizini,
Jedino se ona čuje u ovoj tišini.
Bojim se da će uskoro doći kraj,
A da neću, po zadnji put, videti njenih očiju sjaj.
Da je ovde rekla bi mi da budem hrabra, da život nije bajka,
Jer odvažna, i nežna u isto vreme je moja majka.
Al sad nje nema, sama odlazim u raj,
Bar je ovom strahu od zla došao kraj.
Kad zli duhovi oduzimaju duše.
I sve u trenu nestaje,
Jedino bol koja proždire grudi ne prestaje.
Ti zli ljudi oduzimaju sve što je moje,
Surovost, bolest, ničega se oni ne boje.
A i nemaju čega kad su oni vlast,
Njihovim prisustvom život gubi svoju slast.
Svake noći lampa osvetljava senke u mojoj kući,
Strepim da će me oni jednom u svoju jazbinu odvući.
Vreme je stalo, kao da čekam smrt u tišini,
Sama sam, potpuno sama u ovoj tmini.
Pri svakom šumu jeza obuzme telo i zaboli duša,
Vrištim, al nema nikoga ko će da me sasluša.
I zašto je nema sad kraj mene?
Strah da nije živa obuzima mi vene.
Škripa stopala odjekuje u blizini,
Jedino se ona čuje u ovoj tišini.
Bojim se da će uskoro doći kraj,
A da neću, po zadnji put, videti njenih očiju sjaj.
Da je ovde rekla bi mi da budem hrabra, da život nije bajka,
Jer odvažna, i nežna u isto vreme je moja majka.
Al sad nje nema, sama odlazim u raj,
Bar je ovom strahu od zla došao kraj.
Stvarno mi se sviđa 
