Ovde ću postavljati svoje pjesme, satave i tako...
Nešto kao moj "Dnevnik"...
Jesen
Još uvijek me jesen na tebe podseća.
Taj hladni kišni dan, pun gorčine.
Za mene više nema novog proleća.
Ostala mi je samo prazna soba puna uspomena i tišine.
Zaluđena brojeći tvoje korake na odlasku,
nisam ni shvatila koliko sam mala u tvojim očima bila.
Danima sam maštala i sanjala o tvom dolasku,
a nisam trebala - slomio si mi krila.
Za novi let snage nemam, ne.
Trebao mi je neko reći da savršenstvo ne postoji.
Bila bih spašena muka tražeći nemoguće.
I ne bih trošila vreme na nekog ko ne zna da voli.
Dečak iz snova
Kao i svaka druga devojka maštam o tome da mi dođe moj princ na belom konju,
koji će me oboriti s nogu i ulepšati mi svaki naredni dan proveden s njim.
Upravo on će me uveriti da to nije samo mašta i da se moje čekanje isplatilo.
Ne mogu da zamislim kako izgleda, jer još nije došao.
Znam samo da ga željno iščekujem.Onako kako pustinja čeka na kišu, rekla bih.
Potajno se nadam da će naš susret biti ubrzo.
Kada bi došao, volela bih da sa sobom donese i miris jeseni i da me iznenadi u sveže i mirisno jutro posle kiše.
Volela bih dotaći to prelepo lice iz snova, čuti taj divni dečački glas koji bi postao moja omiljena melodija.
Slušala bih ju iznova i iznova, svaki dan.Okusila bih te meke usne iz kojih ona dopire,
uživajući u njihovom ukusu.
Provlačeći prstima kroz meku kosu, izgubila bih se u mislima da će biti zauvek moj.
I tako bih opet počela sanjati.Iznova i iznova.Njegovo lice, oči - i beskrajan sjaj u njima.
Smeh, koji bi me probudio i iz najveće tuge.
Ruke, nežne i meke, koje me dodiruju, grle i ne puštaju da padnem.
Da li je to samo san?
Nadam se da nije. I dalje ga čekam, jer verujem da će doći.
Da li grešim?
Ovo je pisano za mog druga, koji je bio pao s motora, i nisu znali hoće li preživjeti! :/
Srećom, hvala Bogu, oporavio se, potpuno, al' ovo sam pisala...
Mojoj duši
O moj Bože, mene samo nesreća okružuje. Kao da sam prokleta.
Bog se uporno trudi da mi oduzme sve ono što volim.
Ne znam zašto, jednom za promenu, ne budem ja ta kojoj se nešto loše desi?
Gledam kako ljudi oko mene postaju senke, izgubljene u beskrajnom polju smrti.
Idući za njima kupim bolne uspomene koje su ostavili za sobom i sećanje na trenutke koje smo proživeli.
Put je pun bola, očaja, straha.Previše tame da bih spoznala svoje slabosti, ali svejedno idem.
Ne želim ništa da prepustim zaboravu. Sve uspomene su moje. Ali tvoje neću - ne.
Ti nećeš ići tim putem, ne još. Neču dozvoliti da te razdragane dečačke oči utonu u san.
Iz njih mora da svetli dana, snaga za novi život.
Kad bi me napustio, ukrala bih nečiji život, da mogu - samo kako bih opet bila srećna posmatrajući tebe nasmejanog.
Ili pak, poklonila bih ti svoj život. Moj ionako nije vredan ako ti nisi u njemu.
Mnogo godina je za nama, ne želim da stanu. Sav bol, sve suze - i ipak me nisi napustio.
Uverio si me koliko sam ti važna. Mislila sam da imam sve, ali nisam ni sanjala šta mi život sve može doneti.
Naučio si me da budem srećna. Pokazao si mi da pobedim svaki bol koji me ubijao.
Znao si sve moje slabosti. Učila sam na tvojim greškama, jer nikad nisi dozvolio da prva rizikujem nešto.
Pomogao si mi da pobedim sve svoje strahove. Ustvari, skoro sve.
Osećao si moj najveći strah, ali bio si nemoćan. Znao si da bih pala u agoniju čak i na samu pomisao da te izgubim.
I ne znam...pitam se...kad bih morala da živim bez tebe...kakav bi to život bio?
Ne usuđujem se ni da pomislim na to. Suviše si mlad da bi otišao anđelima, bebo.
Život s tobom je kao kiša - ponekad praćena olujom, ali uvek posle se pojavi duga.
Ja volim kišu, zato ne idi. Ne napuštaj me. Govorio si da budem jaka - i jesam, zbog tebe.
Budi i ti - bori se!
Ovo je možda malo i smešno, ali moja mašta je takva.
Ljubav
Ljubav je đavolje brojanje kišnih kapi, melodija izazvana vriskom anđela.
Kažu da ona pobeđuje sve.
Kad imaš osobu s kojom deliš i dobro i zlo, novo jutro nećeš čekati u strahu, sa mnogobrojim pitanjima.
Sreća. Šta je to ustvari?
Delići mašte skupljeni rukama naših snova? Ili pak želja da se oni ostvare?
Kad se snovi sruše postaju postanu samo prah, izmrvljen rukama surovog života.
Dišemo samo da bi izbledeli, trčimo samo da bi bili ulovljeni.
Nije naša krivica ako je smrt zaljubljena u nas.
Strahujemo za onim najboljim i nadamo se našem najgorem.
Ljubav bledi, sećanja nestaju. Isti smo – u ljubavi i u samoći.
Nema šanse za ponovni susret. Ostaje nam pretvaranje da ljubav nije ni postojala.
Jedina nada da jednog dana zaboravimo bol od saznanja što ne može biti.
Sa ili bez ljubavi u tom slučaju je isto.
Pretvaramo se mrtvi da bi sakrili srce sve dok tamna senka sveta ne izbledi.
Začuđujuće je kako nam neko može slomiti srce, a mi ga ipak volimo sa svim malim delićima.
Plakati znači da si živ, ali šta ako reka suza presuši?
Hladno srce je mrtvo srce.
Krila anđela
Njen život je nešto što se ne može kupiti.
Njena sreća lebdi na velikim krilima anđela čuvara.
Blag dodir neba - i tu je, u snovima. Lepa i nasmejana.
Crna senka se nadvija nad njom. Lomi joj krila.
Nežna i mala, pada. Vraća se u tamu.
Svoje osećaje krije, svoj san ne može pronaći.
Izgubljena je. Put ka vrhu je teži nego što je mislila.
Krila života nisu tako sigurna. Sve je velika varka.
Suze naviru, kao reka boli. Gde je spas? Gde je uteha?
Smiruje ju blag dodir sna. Anđeli se smeše.
Šapat anđela.
"Mlada devojko ne plači. Biću tu i kad svet krene da se ruši."
Osmeh. Reč i uzdah. Kratak bol.
Uvek postoji put ka vrhu.
Za sve one koje vole nekog koga ne mogu imati...
Tako si dalek. Stvaran, a meni nedodirljiv.
Tvoja sam i kad ti uopšte ne pripadam.
Kraj tebe sam čak i onda kada me nema.
Ljubim te i onda kada te ne dodirujem.
Sanjam te i onda kad sam uveliko budna.
U snovima si još lepši. I moj.
Tako stvaran, blizak. Miris tvoje kose osećam u nozdrvama.
Blistave oči samo tebe gledaju. Njihov sjaj je moja droga.
Od toga živim. Ostani. Ostani još malo.
Ne želim samo da budeš gost u mojoj mašti.
Useli se. Ne budi lutalica. Želim te zauvek.
I hvala ti što postojiš, iako ne za mene.
Tiho si ušao u moj život i ukrao deo njega.
Snovi se nižu, stvarnost bledi.
Šta imam od toga?
Zauvek tvoja, a nikad sa tobom.
Nešto kao moj "Dnevnik"...
Jesen
Još uvijek me jesen na tebe podseća.
Taj hladni kišni dan, pun gorčine.
Za mene više nema novog proleća.
Ostala mi je samo prazna soba puna uspomena i tišine.
Zaluđena brojeći tvoje korake na odlasku,
nisam ni shvatila koliko sam mala u tvojim očima bila.
Danima sam maštala i sanjala o tvom dolasku,
a nisam trebala - slomio si mi krila.
Za novi let snage nemam, ne.
Trebao mi je neko reći da savršenstvo ne postoji.
Bila bih spašena muka tražeći nemoguće.
I ne bih trošila vreme na nekog ko ne zna da voli.
Dečak iz snova
Kao i svaka druga devojka maštam o tome da mi dođe moj princ na belom konju,
koji će me oboriti s nogu i ulepšati mi svaki naredni dan proveden s njim.
Upravo on će me uveriti da to nije samo mašta i da se moje čekanje isplatilo.
Ne mogu da zamislim kako izgleda, jer još nije došao.
Znam samo da ga željno iščekujem.Onako kako pustinja čeka na kišu, rekla bih.
Potajno se nadam da će naš susret biti ubrzo.
Kada bi došao, volela bih da sa sobom donese i miris jeseni i da me iznenadi u sveže i mirisno jutro posle kiše.
Volela bih dotaći to prelepo lice iz snova, čuti taj divni dečački glas koji bi postao moja omiljena melodija.
Slušala bih ju iznova i iznova, svaki dan.Okusila bih te meke usne iz kojih ona dopire,
uživajući u njihovom ukusu.
Provlačeći prstima kroz meku kosu, izgubila bih se u mislima da će biti zauvek moj.
I tako bih opet počela sanjati.Iznova i iznova.Njegovo lice, oči - i beskrajan sjaj u njima.
Smeh, koji bi me probudio i iz najveće tuge.
Ruke, nežne i meke, koje me dodiruju, grle i ne puštaju da padnem.
Da li je to samo san?
Nadam se da nije. I dalje ga čekam, jer verujem da će doći.
Da li grešim?
Ovo je pisano za mog druga, koji je bio pao s motora, i nisu znali hoće li preživjeti! :/
Srećom, hvala Bogu, oporavio se, potpuno, al' ovo sam pisala...
Mojoj duši
O moj Bože, mene samo nesreća okružuje. Kao da sam prokleta.
Bog se uporno trudi da mi oduzme sve ono što volim.
Ne znam zašto, jednom za promenu, ne budem ja ta kojoj se nešto loše desi?
Gledam kako ljudi oko mene postaju senke, izgubljene u beskrajnom polju smrti.
Idući za njima kupim bolne uspomene koje su ostavili za sobom i sećanje na trenutke koje smo proživeli.
Put je pun bola, očaja, straha.Previše tame da bih spoznala svoje slabosti, ali svejedno idem.
Ne želim ništa da prepustim zaboravu. Sve uspomene su moje. Ali tvoje neću - ne.
Ti nećeš ići tim putem, ne još. Neču dozvoliti da te razdragane dečačke oči utonu u san.
Iz njih mora da svetli dana, snaga za novi život.
Kad bi me napustio, ukrala bih nečiji život, da mogu - samo kako bih opet bila srećna posmatrajući tebe nasmejanog.
Ili pak, poklonila bih ti svoj život. Moj ionako nije vredan ako ti nisi u njemu.
Mnogo godina je za nama, ne želim da stanu. Sav bol, sve suze - i ipak me nisi napustio.
Uverio si me koliko sam ti važna. Mislila sam da imam sve, ali nisam ni sanjala šta mi život sve može doneti.
Naučio si me da budem srećna. Pokazao si mi da pobedim svaki bol koji me ubijao.
Znao si sve moje slabosti. Učila sam na tvojim greškama, jer nikad nisi dozvolio da prva rizikujem nešto.
Pomogao si mi da pobedim sve svoje strahove. Ustvari, skoro sve.
Osećao si moj najveći strah, ali bio si nemoćan. Znao si da bih pala u agoniju čak i na samu pomisao da te izgubim.
I ne znam...pitam se...kad bih morala da živim bez tebe...kakav bi to život bio?
Ne usuđujem se ni da pomislim na to. Suviše si mlad da bi otišao anđelima, bebo.
Život s tobom je kao kiša - ponekad praćena olujom, ali uvek posle se pojavi duga.
Ja volim kišu, zato ne idi. Ne napuštaj me. Govorio si da budem jaka - i jesam, zbog tebe.
Budi i ti - bori se!
Ovo je možda malo i smešno, ali moja mašta je takva.
Ljubav
Ljubav je đavolje brojanje kišnih kapi, melodija izazvana vriskom anđela.
Kažu da ona pobeđuje sve.
Kad imaš osobu s kojom deliš i dobro i zlo, novo jutro nećeš čekati u strahu, sa mnogobrojim pitanjima.
Sreća. Šta je to ustvari?
Delići mašte skupljeni rukama naših snova? Ili pak želja da se oni ostvare?
Kad se snovi sruše postaju postanu samo prah, izmrvljen rukama surovog života.
Dišemo samo da bi izbledeli, trčimo samo da bi bili ulovljeni.
Nije naša krivica ako je smrt zaljubljena u nas.
Strahujemo za onim najboljim i nadamo se našem najgorem.
Ljubav bledi, sećanja nestaju. Isti smo – u ljubavi i u samoći.
Nema šanse za ponovni susret. Ostaje nam pretvaranje da ljubav nije ni postojala.
Jedina nada da jednog dana zaboravimo bol od saznanja što ne može biti.
Sa ili bez ljubavi u tom slučaju je isto.
Pretvaramo se mrtvi da bi sakrili srce sve dok tamna senka sveta ne izbledi.
Začuđujuće je kako nam neko može slomiti srce, a mi ga ipak volimo sa svim malim delićima.
Plakati znači da si živ, ali šta ako reka suza presuši?
Hladno srce je mrtvo srce.
Krila anđela
Njen život je nešto što se ne može kupiti.
Njena sreća lebdi na velikim krilima anđela čuvara.
Blag dodir neba - i tu je, u snovima. Lepa i nasmejana.
Crna senka se nadvija nad njom. Lomi joj krila.
Nežna i mala, pada. Vraća se u tamu.
Svoje osećaje krije, svoj san ne može pronaći.
Izgubljena je. Put ka vrhu je teži nego što je mislila.
Krila života nisu tako sigurna. Sve je velika varka.
Suze naviru, kao reka boli. Gde je spas? Gde je uteha?
Smiruje ju blag dodir sna. Anđeli se smeše.
Šapat anđela.
"Mlada devojko ne plači. Biću tu i kad svet krene da se ruši."
Osmeh. Reč i uzdah. Kratak bol.
Uvek postoji put ka vrhu.
Za sve one koje vole nekog koga ne mogu imati...
Tako si dalek. Stvaran, a meni nedodirljiv.
Tvoja sam i kad ti uopšte ne pripadam.
Kraj tebe sam čak i onda kada me nema.
Ljubim te i onda kada te ne dodirujem.
Sanjam te i onda kad sam uveliko budna.
U snovima si još lepši. I moj.
Tako stvaran, blizak. Miris tvoje kose osećam u nozdrvama.
Blistave oči samo tebe gledaju. Njihov sjaj je moja droga.
Od toga živim. Ostani. Ostani još malo.
Ne želim samo da budeš gost u mojoj mašti.
Useli se. Ne budi lutalica. Želim te zauvek.
I hvala ti što postojiš, iako ne za mene.
Tiho si ušao u moj život i ukrao deo njega.
Snovi se nižu, stvarnost bledi.
Šta imam od toga?
Zauvek tvoja, a nikad sa tobom.
